Подаци АПИФ-а показују задржавање истог броја привредних субјеката[1] у 2015. као и у 2011. години (27), уз мање повећање у 2012 (28) и смањење у 2013. и 2014 (по 25), упућујући на констатацију да се ради о статичној локалној привреди. Задржава се и скоро исти број запослених[2] у привреди, 140 у 2011. и 138 у 2015. години, са малим варијацама у годинама између (145 у 2012. и 135 у 2014. години). Охрабрујуће чињенице представљају раст прихода од 23,63% (са 14.303.206 КМ у 2011. на 17.683.081 КМ у 2015. години) и раст додатне вриједности[3] од 43,45% (са 3.149.126 КМ у 2011. на 4.517.521 КМ у 2015. години). Велике осцилације у погледу финансијског резултата[4] (губитак од 63.859 КМ у 2014. и добит од 519.621 КМ у 2015. години) нису резултат осцилација у пословању љубињске привреде, већ већих инвестиција у прехрамбеној индустрији (ИМЕЛ д.о.о.) и губитка који је фирма Стијена Херц д.о.о. остварила у другим пословницама у земљи[5], у току 2014. године.

Поредећи са стањем 2009. године, када је формално постојало 39 предузећа, пад у погледу броја предузећа изгледа знатно већи. У међувремену су окончани стечајни поступци у предузећима Соко-гума, Соко-ФТС, Љубињка, Атлас вуд, Техно-пром и другим, што је условило пад броја предузећа, а самим тим и броја запослених. Наведена предузећа ни тада нису активно пословала, радници су се формално водили као запослени, али нису примали плату. По окончању стечајног поступка један дио радника који је испунио услове за пензију се пензионисао, а други дио радника (њих 80) је пријављен на евиденцију незапослених Завода за запошљавање РС.

У структури привреде, предузећа из сектора узгоја перади предњаче према оствареним приходима (40,46% у 2014. и 38,48% од укупних прихода остварених у привреди општине у 2015. години) и броју запослених (36% од 135 укупно запослених у привреди у 2014. и 33% од 138 укупно запослених у привреди у 2015. години).

Дошло је до мањег раста извоза од 4,14%, са 1.398.790 КМ у 2011. на 1.456.745 КМ у 2015. години. Привреда иначе није извозно оријентисана, у извозу још увијек убједљиво предњачи сектор превоза (68%), с тим да се биљежи раст извоза у узгоју љековитог биља и у металопреради.

Стање предузетничких радњи (2011-2015)

Број активних трговачких радњи опада, са 31 у 2011. на 26 у 2015. (-16%), уз пад броја запослених са 54 на 35 (-35%). Највећи пад је у периоду 2014-2015, са 50 на 35 (30%).

Расте број активних угоститељских радњи, од 17 у 2011. до 20 у 2015. (+18%), уз истовремени пад броја запослених, са 30 на 24 (-20%), који је остварен у периоду 2014-2015. Пад броја запослених узрокован је смањењем обима посла и смањењем прихода.

Расте број занатских радњи, од 14 у 2011. на 20 у 2015. (+30%), уз раст броја запослених, од 14 до 24 (+71%), највише у периоду 2014-2015 (+60%). Повећање броја занатских радњи је последица пројекта Подршка запошљавању које је у претходних пар година спроводио Завод за запошљавање РС (добијао се износ од 4.000 КМ, односно 8.000 КМ, а обавеза плаћања доприноса је била 12 мјесеци). Међутим, примјетно је да се, по истеку преузетих обавеза из уговора, већина тих радњи одјави.

Пада број радњи у услугама превоза, са 3 у 2011. на 2 у 2015. (-33%), уз пад броја запослених, са 3 на 1 (-67%).

Расте броја самосталних предузетника у области пољопривреде са 1 у 2011. на 9 у 2015. (+800%) уз раст броја запослених са 1 на 9 (+800%). Разлог повећања су подстицаји у пољопривреди од стране Фонда за запошљавање РС.

Стање пољопривреде

Према евиденцији у АПИФ-у у 2015. години је укупно  регистровано 230 пољопривредних газдинстава и 5 правних лица. Комерцијалних газдинстава има 42, а некомерцијалних 184. Број комерцијалних газдинстава је порастао, а повећање је вјероватно условљено измјенама Правилника о подстицајима у пољопривреди. Број газдинстава годишње варира (383 у 2011, 430 у 2012, 460 у 2013. и 165 у 2014). Мањи број регистрованих газдинстава у 2014. и 2015. години у односу на претходне године вјероватно је узрокован увођењем додатних услова приликом регистрације и страхом пољопривредника да ће бити обавезни да уплаћују порезе и доприносе. Дио проблема вјероватно лежи и у сталним промјенама политике подстицаја у пољопривреди. Ове године је први пут усвојен Закон о подстицајима у пољопривредној производњи, што би требало да допринесе бољем регулисању ове области, а такође и смањивању варијација у погледу броја регистрованих газдинстава.

Према попису који је вршио Одсјек за привреду  општине Љубиње у 2014. години пољопривредних газдинстава је укупно било 703[6]. Највећи број газдинстава је у Љубињу (429), затим у Дубочици (33), Убоску (30), Крушевици (29) и Крајпољу (28).

Пољопривредне гране којима се придаје највише пажње су воћарство, сточарство и ратарство. Примјећује се тренд смањења узгоја дувана (мала премија и болести биљке) и тренд повећања узгоја повртларских биљака и љековитог биља. Сточни фонд је остао на истом нивоу. Урађена акумулација за наводњавање није стављена потпуно у функцију (користи је само мањи број пољопривредних произвођача због непостојања цјевовода). У току је пројекат израде друге акумулације која ће допринијети додатном развоју пољопривреде.

Нове инвестиције и иницијативе

Међу новим инвестицијама, посебно се истичу улагања у узгој љековитог биља, понајвише смиља, за којим расте глобална потражња у фармацеутској и козметичкој индустрији. Уз фирму „Љ-биље“[7], која се већ више од 10 година бави производњом чајева и етерских уља и посједује 7 ха засада љековитог биља), у 2015. години у Љубињу се појавио и нови инвеститор – фирма „Perfect export bilje“ (инвестиција близу 1 милион КМ), чија је основна дјелатност узгој садница, плантажирање, сакупљање и откуп љековитог и ароматичног биља. Фабрика запошљава 25 радника[8], има капацитет за производњу до 40 литара етеричног уља дневно, у зависности од врсте биља, а планирају проширење погона за одвајање листа од гранчице.

Током 2016 године појавио се и нови инвеститор Immortelle Group које је уложило преко 700.000 КМ и отворило дестилерију капацитет дневне прераде од 15 тона свјеже биљне масе

Укупна површина под љековитим биљем је тренутно око 51,75 ха, од чега је 7 ха засађено од стране фирме „Љ-биље“, 1 ха ЈП Градска чистоћа, 25 ха од стране фирме „Golden Flower” у селу Банчићи, а 18,75 ха од стране индивидуланих пољопривредних произвођача. У 2017. години се очекује садња још 2 ха на посједима индивидуалних пољопривредних произвођача, те 30 ха у селу Банчићи од стране фирме „Golden Flower”.

У току су активности око прављења регистра дијаспоре. Тачан број Љубињаца у дијаспори није познат, али процјене су да би тај број могао бити око 1500. Тачнији подаци би били доступни по изради регистра. Садашња намјера је да се упознају и заинтересују за пројекат „Ваздушна бања Банчићи “ – изградња мотела.

Дијаспора је такође један од потенцијала развоја Љубиња који се у наредном периoду може више користити. Највеће економске инвестиције у Љубињу су и до сада биле везане за дијаспору (предузећа Имел, Фармавит; Љ-биље; раније и „Атлас вуд“). И поред тога, евиденције у вези са дијаспором нису обухватне и ажурне, а нема ни специфичних догађаја ни сталне комуникације са дијаспором.

И остале инвестиције и предузећа у Љубињу су везани за Љубињце (Фарма кока, Аграр, Вуковић), изузетак је једино новосновано предузеће „Perfect export bilje“, гдје је у питању инвеститор који није из Љубиња. Значајна улагања у развој прехрамбено – прерађивачке индустрије у Љубињу има предузеће ИМЕЛ д.о.о. које је у 2016 години усвојило и нову технологију за прераду и производњу производа на бази бијелог лука чиме је започела нова фаза у развоју ове компаније, која пружа могућност ширења и стварања коопреантских односа са пољопривредним произвођачима који се баве узгојем бијелог лука, не само  у Љубињу него  и у околним општинама..

[1] Укључена сва друштва са ограниченом одговорношћу, једно акционарско друштво и задруге.

[2] У број запослених нису укључени запослени у Стијена Херц д.о.о. који се воде у Љубињу као сједишту фирме, а стварно раде на другим локацијама у БиХ.

[3] Додатна вриједност се рачуна као збир добити и бруто плата.

[4] Финансијски резултат представља разлику између оставрених укупних прихода и расхода.

[5] Ова фирма је само регистрована у Љубињу, гдје има само једног запосленог (од укупно 55 запослених у 2015. години)

[6] У односу на АПИФ, општина евидентира и знатно мања пољопривредна газдинства, која нису регистрована, а баве се неком врстом пољопривредне производње, тако да је број газдинстава у њеној евиденцији знатно већи.

[7] Према подацима АПИФ-а, број запослених у овој фирми варира (1 у 2012, 4 у 2013, 3 у 2014, док у 2015. нема евидентираних запослених), а извоз расте (у 2014. нема извоза, док приход од извоза чини 48% прихода фирме у 2015. години).

[8] Ови подаци нису евидентирани у финансијским извјештајима за 2015. годину које прикупља АПИФ, а садржи база ТРОН. Вјероватно ће се показати тек у извјештајима за 2016. годину.