Заиста је необичан доживљај видјети у ове децембарске хладне дане знаменити Зелени дуб на Банчићима! Онако нестварно зелен, међу својим рођацима који су још прије неколико мјесеци изгубили зелено рухо, из велике даљине привлачи пажњу путника намјерника.

Пише: Раде Ликић, Моја Херцеговина

Повео сам тетка из Београда на већ традиционални сабор крај Зеленог дуба, који се ево већ четврти пут одржава у част овог вишестољетног старца, који још увијек одољева зубу времена, али и ратовима, шумским пожарима, дрвосјечама – све пошасти га некако заобилазе.

Док путујемо ка Банчићима, тетак се чуди:

“Па баш зелен? У ова доба?“

„Сам ћеш се увјерити тетак, кад дођемо. Сад се зелени као да је мај, а не децембар!“

„Зна ли ико о чему се ради?“

„Народ препричава легенду да се у његовој хладовини одмарао Свети Сава у времена кад је ходио хумском земљом. Ваљда га је дебела хладовина лијепо окријепила, те је храст благословио вјечним зеленилом“, казујем тетку причу коју сам чуо много пута.

„Покушавали су ботаничари да објасне његово поријекло, па су говорили да се ради о македонском зимзеленом храсту, али авај, тај македонац не сличи овом нашем дубу на Мосури. За сада је он једини откривени припадник своје врсте. Било како било, он је јединствен!“

Док водимо разговор, покрај нас промичу херцеговачки пејсажи. Доминирају сива боја кречњака и жуто-смеђа спарушеног храстовог лишћа које се још жилаво одржава на стаблима.Види се тек покоји зелени жбун смрековине.

На Мосури, покрај Зеленог дуба, затичемо већ стотињак људи који су пристигли на сабор. „Љубињски звуци“ увјежбавају репертоар, гуслари из Требиња и Билеће затежу струне на својим инструментима. Постављен је и шатор а чује се и рад агрегата који ће обезбједити струју за данашњи фестивал. Све то у сјени Зеленог дуба!

Тетак га загледа и чуди се, види да је зелен као да је пролистао прије пар дана. Полако испијамо жестоку херцеговачку лозу, коју домаћини сабора несебично послужују. Атмосефера је пуна неке дирљивости али и весеља.

Скуп је отворио неформални вођа овог саборовања, Миленко Бетегало, један од ријетких младих људи који још живи на Банчићима. Он, ево већ неколико година, покушава да учини нешто за своје село, да активира старе замисли свога комшије, покојног доктора Љубе Михића, туризмолога свјетског ранга, који некада писао обимне студије о љековитости банчићког ваздуха, који припомаже људима насељеним овдје да дочекају дубоку старост. Сањао је доктор ваздушну бању на својим Банчићима, али смрт, а можда и бирократе, нису му дали да је досања.

Скупу се обратио и начелник Љубиња Веско Будинчић, који је обећао финансијску подршку Општинског буџета наредним саборима и најавио покушај да се од Банчића направи етно-туристичко село.

Парох љубињски, Саша Којовић, говорио је о великом богатству које Љубиње има у Зеленом дубу и оближњем Мишљену, гдје су ходили и службу божију вршили Свети Сава и Свети Василије Острошки.

Сабору је пригодно бесједио и старина Неђо Будинчић, који је мало касније изазвао опште симпатије својим живописним музичким наступом у културном дијелу приредбе.

Пензионисани професор Ратомир Ћук, који ево већ више од пола вијека учествује у готово свим културним дешавањима нашег краја, отворио је културни дио програма најављујући пјеснике из Љубиња и оне који су пјевали о Љубињу. Нажалост, пјесници нису били присутни, али њихове пјесме рецитовале су ученице Средње школе „Светозар Ћоровић“ из Љубиња. Имали смо прилику  чути поетска дјела Жарка Кољибабића, Божидара Новокмета, Сергеја Ћука, Жељка Сулавера,Вукашина Лугоње…

Љубињски звуци, пјевачка група из Љубиња, извела је своју нову пјесму. Пјесму о Зеленом дубу, због које су многима  заискриле сузе у очима.

Пажњу присутних, гуслањем на каменим гуслама сопствене израде, привукао је Вуле Копривица из Требиња. Од требињских гуслара наступили су још Васо Деретић и Небојша Милановић.

Основац Милош Ђурић издекламовао је народну здравицу.

Лично на мене, најљепши утисак су оставили чланови завичајног клуба “Освит“ из Билеће, својим традиционалним пјевањем громке херцеговачке пјесме. Споменућу и Радивоја Бату Радовића, члана „Освита“ и врсног гуслара, те Саву Радовића који је свирао на традиционалним  диплама. Чланице Фолклорног друштва из Љубиња извеле су игре из Лесковца.

Некако стичем утисак да баш Билећани предњаче у чувању традиционалног херцеговачког фолклора, јер њихов наступ звучао је најтрадиционалније.

Не смијем заборавити ни Момира Мошу Рудана који је извођењем властите пјесме о Зеленом дубу побрао овације.

Док је програм трајао, тетак је очигледно уживао.

„Е вала сам Раде напунио батерије, одавно ми овако није било лијепо!“

Закључили смо да су организатори сабора успјели избјећи потонуће у кич и шунд, што се често дешева на нашим манифестација, те да су припремили програм који доликује и мјесту и поводу.

После завршетка културно-забавног програма, за све присутне организована је Трпеза љубави. Током ручка госте су забављали вокални солиста Милан Круљ и Драган Ковач на клавијатурама.

Може се рећи да је Четврти сабор под Зеленим дубом успјешно окончан, те да ова манифестација има велики потенцијал, али да је и даље треба развијати.

Ако је Светога Саву боравак у сјени Зеленог дуба окрјепио као и нас, онда и не  чуди зашто га је благословио вјечним зеленилом!

Фото: Митар Л. Ђурица