У љубињском селу Бјелошев До, уз присуство многобројне родбине, мјештана и осталих вјерника, јутрос (субота) је одржан парастос поводом освећења спомен-обиљежја дјеци страдалој у збјегу у Илији 1941. године.
Те несретне, 1941. године, у збјегу од усташа, у периоду између јуна и октобра мјесеца, у планиниИлији, у најнељудскијим условима, од глади и болести, умрло је 12 беба од којих је 9 било у првој години живота.
Предјседник одбора за изградњу споменика у Бјелошевом Долу, Слободан Братан Турањанин, објаснио је за „Моју Херцеговину“ да је за израду споменика био задужен мајстор-умјетник Никола Шишић, чије је умјетничко надахнуће и заслужно за његову љепоту.
Месингане плоче за овај споменик донирала је породица Жарка Михића из Смедерева, а сам Жарко је и један од преживјелих у споменутом збјегу.
– Посебну захвалност дугујем директору Секретаријата за вјере, Јову Турањанину, без чије финансијске подршке ово спомен обиљежје не би заживјело, као и епископу Захумско-херцеговачком и приморском Григорију што је својим доласком увеличао овај, за све нас, веома важан догађај. – нагласио је Турањанин.
Он се на крају захвалио и мјештанима села Бјелошев До, који су у складу са својим могућностима, одржавали гробље у којем се овај споменик и налази.
Након што је освештао споменик, присутнима се обратио и епископ Захумско-херцеговачки и примоски Григорије.
– Не вјерујем да данас постоји љепше мјесто гдје бисмо се могли састати, ни свијетлији гроб који бисмо могли опојати, зато је браћо и сестре наша огромна захвалност онима који се досјетише да се подигне једно овакво спомен обиљежје, које овако лијепо украшено, ништа друго не свједочи до васкрсење, као и побједу правде над неправдом, свједочи посрамљење таме од свјетлости, те посрамљење зликоваца од невине дјеце. – истакао је епископ Григорије.
Он је поручио да ми нашу кућу требамо градити на доброти, честитости, на темељу ових 12 беба и на темељу оних 12 из овога рата, умрлих у Бањалуци, те да је оно што је свијетло и честито у српском народу, невиност и дорбота, страдање на правди Божијој, онда када неко пожели и помисли да може да нас истријеби.
– Ова дјеца овдје пострадала, и свако дијете пострадало, свједоци су да је злочинац – злочинац и да је праведник – праведник. Да Бог да, да наш народ никад не заборави ове жртве, да Бог да да се никад не понови да мормо бјежати у ове планине, да Бог да иако морамо бјежати, боље да бјежимо, него да ми гонимо друге или туђу дјецу, да Бог да да будемо храбри одлучни и мудри, вјерни Богу и нашим потомцима, да буде мир и покој овим светим душама, нека је мир и вашим душама браћо и сестре, хер сте велико дјело учинили и свима нама радост приредили. Христос васкрсе и нека лака земља овим жртвама. – додао је на крају свог обраћања епсикоп Григорије.
На самом крају данашњег догађаја, присутнима се обратио и директор Секретаријата за вјере Јово Турањанин.
– Срећан сам што сам могао допринијети да се ово мјесто у задњи час отргне од заборава и да сљедећим генерацијама остане на сјећање и памћење, јер ово мјесто, осим што је мјесто злочина, треба да буде и мјесто сјећања, памћења и учења. Обиљежили смо наша стратишта, као што су Ржани до, Капавица, Пандурица, Чаваш, отргли их од заборава и оставили нашим поколењима да се сјећају и да никад не забораве! – рекао је Турањанин.
Присутнима се обратио и публициста портала “Моја Херцеговина”, Раде Ликић, захваливши се како онима који су помогли да се овај злочин отргне од заборава, тако и свима коју су увеличали овај догађај.
ИМЕНА 12 СТРАДАЛИХ ЉУБИЊСКИХ БЕБА
Биљана (Илије) Турањанин, Бојана (Благоја) Михић, Бора (Божидара) Јањић, Драго (Гојка) Рудан, Душан (Славка) Топаловић, Јово (Војислава) Козић, Јелена (Ристе) Сулавер, Милена (Боже) Брборић, Радојка (Ђоке) Ликић, Радојка (Николе) Рудан, Спасоје (Гојка) Рудан, Спасоје (Ћетка) Сулавер
Моја Херцеговина – Драгиша Сикимић