Привреда

AAA » A+ | A-


На подручју Љубиња сједишта имају 39 привредних субјеката типа предузећа, а регистровано је 70 самосталних радњи.
Овдје дјелују испоставе, пословне јединице најмање 20 субјеката са сједиштем изван Љубиња.

Дјелатност предузећа су различите, а оквирно се могу класификовати на сљедећи начин:

  • у области перадарства најважније привредне активности имају: „Кока-продукт“, „Аграр“, „Љубивит“ „Љубивит-јато“, односно „Имел“,
  • у производњи сточне хране значајан је капацитет „Фармавит-а“,
  • у грађевинарству: „Грађевинар“, „Неимарство плус“,
  • у металопрерађивачкој производњи дјелује „Соко-ФТС“ и неколико микро предузећа, а у производњи гумено-техничких производа „Соко-гума“,
  • у трговини и посредовању дјелује више предузећа као и испостава субјеката са других подручја.

Међу самосталним радњама највише их је из области угоститељства, затим трговине са малим бројем специфичних услужних дјелатности.
По величини, значају, запошљавању, укупном приходу издвајају се сљедећи субјекти: „Кока-продукт“, „Аграр“, „Фармавит“, „Имел“.

У области привреде посебну структуру чини преостали дио предузећа и капацитета гдје није завршен или је неуспјешно изведен процес приватизације државног капитала. Изразити примјери су „Соко-ФТС“а.д. и „Соко-Гума“ а.д., гдје још, након 12. година од доношења Закона, није продат пакет од 30%, односно 45% државног капитала.
Неповољна власничка структура, вишедеценијско одсуство инвестиција у производни програм и технологије, старост радне снаге без потенцијала у подмлатку само су кључне карактеристике које ограничавају развојни потенцијал споменутих субјеката, а они су својевремено били носива структура малог металопрерађивачког комплекса, који је запошљавао и више од  400 радника.

Међу важне привредне субјекте, који нису успјели савладати почетне тешкоће постприватизационог процеса истиче се фабрика конфекције „Љубињка-експорт“. Специфичност је у томе што је предузеће запошљавало бројну претежно женску радну снагу, а дјелатност и предузеће су били нејаки да се одупру хировима тржишта и удару свјетске економске кризе.
У процесу транзиционих тешкоћа застао је развој па је и изгубљен потенцијал фабрике полуиретанских панела, „Соко-панели“ а.д. које је у стечају.
Стечајем је окончана и судбина „Догание 1890“, некадашњег носиоца организације традиционалне привредне дјелатности-производња и прерада сировог дувана.

Посљедњих година евиденцију укупних прихода привредних субјеката региструје „Апиф“, па се у процјенама користе подаци ове агенције. Извјесно је  да стручно јавност констатује да „Апиф“ нема могућност да евидентира сва кретања, па су потребне и процјене неевидентираног прихода.
На бази података „Апифа“ кретања укупног прихода субјеката изгледају како слиједи:

2005.              2006.                  2007.                2008.                2009.

20.669.000 КМ     19.407.000 КМ      26.632.000 КМ     31.402.000 КМ    18.000.0000 КМ

Слику стања љубињске привреде 2009.године, године која је обиљежена економском кризом, одржавају сљедећи показатељи.
Након 2008.године, када се биљежи укупан приход у износу од 31.402.000 КМ, расходи у износу од 32.620.000 КМ. 2009.године „АПИФ“ биљежи значајно смањење величина, а доноси податке о пословању 36 субјеката. Пријављен је, евидентиран, укупан приход у износу од 18.199.000 КМ, а расходи привреде су износили  18.985.000 КМ, што значи да евидентирани укупни губитак у 19 пријављених субјеката износи 1.509.600 КМ.
Укупан приход у распону од око 100.000-300.000 КМ исказали су „Технопром“, „Соко ФТС“, „БМЈ Комерц“, „Водовод“, „Мивпро“, „Неимарство плус“.
Приходе у износу од 500.000 до око 800.000 КМ исказали су „Медитеран“, „Љубивит“ и „Хелас“.
У распону од 1-4 милиона КМ, приходовали су „Аграр“, „Грађевинар“, „Вуковић“, „Атлас вуд“, „Имел“, „Кока-продукт“ и „Фармавит“.
У погледу броја радника у привреди, ови субјекти дају сљедеће показатеље:
2008.године запошљавали су 392 радника, а 2009 – 402 (овај број укључује и „Љубињку“). Највише радника запошљава „Кока-продукт“ и „Атлас вуд“, слиједи „Имел“ и „Соко-гума“ а иза њих је „Фармавит“, „Грађевинар“, „Соко ФТС“.

Пословне јединице субјеката са сједиштем изван Љубиња (Петрол, Маркет и други) остварују најмање 2 милиона КМ укупног прихода.
Просјечна бруто плата запослених у љубињској привреди 2008.године је износила 621 КМ, а 2009.је била мања и износила је 550 КМ. За илустрацију, „потрошачка корпа“ у мају 2010.године износи око 1.600 КМ, а просјечна исплаћена плата у РС износи 48% потрошачке корпе. Извјесно, стање у погледу плата у Љубињу је још неповољније.

Процјене показују да изван евиденције АПИФ-а остаје значајан обим привређивања. Цијени се да би тај дио прихода могао износити око 4.000.000 КМ годишње.

На бази ових података могло би се цијенити да друштвени производ по глави становника у Љубињу износи: за  2005 око 6.000 КМ, за 2006 такође, око 6.000 КМ, за 2007 око 8.000 КМ, за 2008 чак око 9.000 КМ, а за 2009 БДП по глави становника је смањен и износи око 6.000  КМ. Према прелиминарним подацима Завода за статистику РС, БДП по глави становника у РС за 2009.годину износио је 5.744,00 КМ, што је за око 3% мање него 2008.године