Тридесет и девети Меморијални одбојкашки турнир „Јово Ђурић“ биће организован у суботу, 16. септембра, а на њему ће, уз домаће Љубиње – Банком, наступити екипе Гацка из Гацка и Маглића из Фоче.

Такмичарски дан ће почети утакмицом између Љубињаца и Гачана у 9,45 часова, након чега је у 11,45 планиран одлазак на градско гробље и полагање цвијећа на гроб покојног Јове Ђурића (1936 – 1973), па потом у  12,15 и свечано отварање овогодишњег једнодневног турнира.

У другом сусрету, у 13 часова, огледаће се Маглић и Гацко, а у 14,30  – Маглић и Љубиње Банком.

По завршетку овог другог меча, биће додијељен пехар најуспјешнијој екипи турнира и пехар најбољем играчу – а кога ће ове године, како нам је речено, изабрати жири састављен од старијих љубињских одбојкаша, (међу којима су и неки саиграчи покојног Јове Ђурића), чиме домаћи клуб жели и на тај начин да им ода признање за некадашњи спортски ангажман. За све учеснике и госте, одмах по затварању турнира – око 16 часова – биће организован заједнички ручак, највјероватније у Светосавском дому.

Меморијални одбојкашки турнир „Јово Ђурић“ један је од меморијала с најдужом традицијом на простору Босне и Херцеговине, па и на просторима цијеле бивше Југославије.  Организује се у знак сјећања на репрезентативца бивше Југославије, некадашњег првотимца новосадске Вољводине, те још низа српских прволигаша, ријечког Кварнера и, што је за ову прилику посебно важно – утемељивача модерног одбојкашког клуба у његовом родном Љубињу. Прво Партизана, потом Југометала, чију традицију маставља Љубиње Банком¨! У Љубињу ће послије поникнути и наш најуспјешнији љубињски спортиста Јовин син – Ђорђе Ђурић – који ће се, играјући за репрезентацију СР Југославије послије европских признања, окитити и бронзаном одбојкашком олимпијском медаљом у Атланти

Уз овај кратки прилог доносимо вам и посљедњу спортску фотографију Јове Ђурића, снимљену у јесен 1972, на којој је он као тренер, играч и капитен својег тадашњег Југометала. Да се старији потсјете, а млађи виде како је изгледао један од највећих људи нашег краја, чије дјело живи, ево, деценијама иза његове смрти.

ОК ЈУГОМЕТАЛ ИЗ 1972. Стоје слијева на десно: Јово Ђурић, Жарко Јањић, Слободан Турањанин,  Божо Бобан Турањанин; чуче: Жарко Рикало, Гајо Крунић, Драган Јанковић и Мирсад Калаба.

(Зз приватне архиве Жарка Јањића)